U ovoj knjizi očekuju vas uspomene jednog autentičnog beogradskog insajdera o mirnom gradskom odrastanju, o kokavcima i macolama, diskomeru i seksimetru, čuvenoj “Demiji” i manje poznatom “Žuboru cveća”. Autor je kratko i jasno objasnio jednu komplikovanu stvar – kako se postaje Beograđanin. U formi leksikona, kroz seriju duhovitih epizoda i anegdota, on deli svoje uspomene onako kao što se nekad delila užina u školi, bez velikih reči i gestova. Njegova sećanja nisu hronološka, već emotivna i zajedno čine kolaž naše zajedničke prošlosti, naš beogradski “Amarkord”.
Marinković nas vraća u već mitske osamdesete i objašnjava zašto je Beograd, takav kakav jeste – ni posebno lep, ni preterano ružan – ostao naš, dobar i udoban kao “starke” razgažene na toplom gradskom asfaltu. Curama i dečacima u najboljim godinama, koji su u Beogradu naučili sve što im je u životu i dalje važno, ova knjiga će pomoći da ponovo pronađu svoj pomalo već zaboravljeni grad i sebe u njemu. Drugima će Marinkovićeva knjiga poslužiti za upoznavanje sa starim, šmekerskim duhom Beograda. Taj “beogradski šmek” je nešto što je teško definisati, a lako prepoznati.

Додатне информације