Prvih jesenjih dana sam odmah tu, pored cirkuskih šatri našeg detinjstva naišao na sahranu jedne zebre. U taj sprovod sam stao i ja, pošto je ta zebra obrstila najlepšu magnoliju u mome vrtu. U trenutku je pored mene stala žena sa crnom punđom i dubokim dekolteom, neprikladnim za sahrane. Pogledala me je i osmehnula se. Prepoznao sam je. Bila je to ona – Lina Šaš, vlasnica najstarijih zamkova i prva igumanija fruškogorskih manastira. Nakon što smo bacili po grudvu zemlje na uginulu zebru, ja sam napokon skupio hrabrost da zaprosim moju fruškogorsku vilu, moju Linu Šaš. Pristala je i poslednja cirkuska predstava u tom jesenjem sutonu je otpočela. Svi koji su bili na sprovodu ušli su pod šatre…

Додатне информације