Vrlo su retke knjige o knjižarima, a naročito o antikvarima sa naših prostora. Ova knjiga je dnevnik beogradskog antikvara koji je beležio svoje misli, kao kakve iskre o knjigama, ljudima, i svetu koji promiče kroz izlog njegove male knjižare. Svet koji se gleda sa knjižarskog pulta kroz staklo na kome su ispisana imena velikih umova Istoka i Zapada, govori o melanholiji antikvarne knjige, njenoj izlišnosti i lepoti utanjanja u daleke svetove, prostorno i vremenski. Čitajući misli beogradskog antikvara morate se nasmejati izlišnosti znanja, bespotrebnosti razumnosti i knjigama koje nikome ne trebaju.