Povod za ovu knjigu nije bio biografskog karaktera; postoje mnoge knjige o Mocartu, iako nažalost kod nas neprevedene, koje “pričaju” Mocartov život i tumače, jedno po jedno, sva dela koja je napisao tokom svog kratkog života.
Ali, i pored toga što nam je Mocart bliži i poznatiji od bilo kojeg drugog kompozitora, njegova smrt ostaje još uvek prikrivena velom zagonetke. Legenda po kojoj je Antonio Salijeri, italijanski kompozitor na bečkom dvoru, “salio” Mocartu otrov u čašu uspela je da se održi sve do dan-danas i prihvaćena je od šire publike, iako su muzikolozi-mocartolozi odavno odbacili tu nepodnošljivu izmišljotinu.
Mocart je vrlo rano počeo da tone u sve veće otuđenje i bedu, tako da ničiji otrov nije bio potreban da mu skrati patnje. Ko je onda “otrovao” Mocarta, ukoliko to nije učinio Salijeri? Ova knjiga donosi, u tom smislu iznenađujući i odlučan odgovor iznesen već na prvim stranicama, ali čiji se nagoveštaji naslućuju pomalo u svim mikrotekstovima koji “pripremaju” čitaoca da primi jednu sasvim drugačiju poruku.