Savo Jokić, piše i slika, autobiografski bez predrasuda i poetičke pretencioznosti, mornarski razdrljeno, jasnoumno, lebdeći na vodama velikim rekama slovenskim, i morem mediteranskim, crnogorskim, ali svim morima i primorjima sa simbolima i arealima Svetog Nikole, koji je zaštitnik i posvećenik Savine braće po “ribanju i ribarskom prigovaranju”. Kada je na moru, naš pripovedač prisniva Dunav, Beograd, Karaburmu, Dorćol, a kada se obrće oko beogradske ose svakodnevnog života on sebe vidi kao maratonskog plivača od Budve do boemskog “buđenja na suvom”.
Ovaj novelističko-poetski venac posvećen je prostim, prosečnim likovima i siluetama, ali je većma upečatljiviji utisak da se ovde radi o dimenzijama životopisa svetih i posvećenih moreplovaca i bezimenih marinaca, ribara, obalskih mangupa dobrog srca, koji putuju svojim životima sa kompasom Bleza Sandrara. A to valja označiti kao punoću, kao ukus i smisao života i življenja “kako padne”.
Ovo je jedna svetovna i posvećena knjiga, koja se čita kao ispovest dunavskog matroza, pod kapetanskom kapom Libera Markonija. Putnika i saputnika naše mladosti, i već dorasle naše budućnosti….

Додатне информације