Konačna ili diskretna matematika je onaj deo matematike koji nije povezan s pojmom graničnog procesa. Ona je antipod neprekidnosti. Neke oblasti konačne matematike ponikle su u dubokoj prošlosti, a neke su počele intenzivno da se razvijaju sredinom dvadesetog veka. Taj razvoj je bio izazvan opštim naučno-tehničkim progresom, a naročito u vezi s intenzivnom primenom elektronskih računskih mašina.
Danas konačna matematika nije samo osnova računarskih nauka i matematičke kibernetike, nego je i važan deo opšteg matematičkog obrazovanja. U ovoj knjizi se daje elementarni uvod u tu oblast, dostupan veoma širokom krugu čitalaca. U njoj se izlažu elementi matematičke logike, „diskretne“ teorije verovatnoće, matričnog računa, kombinatorike, teorije grafova i algoritama, linearnog programiranja i dr.

Додатне информације